Filozofiranje

Najčešće logičke greške – prvi deo

logicke-falacije

logicke-falacijeBez obzira da li ste svesni toga ili ne, svi vaši argumenti u raspravama imaju istu strukturu. Počinju sa nekoliko premisa, tj. činjenica koje se uzimaju zdravo za gotovo kao početna tačka, onda se primenjuje neki logički princip i dolazi se do zaključka.

Na primer: A=B, B=C => A=C

Da bi argument bio validan, logička forma mora takođe biti validna. Validan argument je onaj u kome prateći logička pravila dođemo do tačnog zaključka. Ipak, ako je neka od premisa netačna, validan argument ipak može da dovede do netačnog zaključka. Dobar argument je onaj gde su premise tačne logička pravila validna i zaključak tačan.

U raspravama se često dešava da su argumenti zasnovani na pogrešnim informacijama, ili se loša logika koristi da bi se došlo do zaključka koji je naizgled ispravan. U nastavku teksta možete videti koje su najčešće logičke greške (falacije) pri donošenju zaključaka.

Ad hominem (na čoveka)

Ad hominem argument je bilo koji pokušaj pobijanja tvrdnji sagovornika ličnim napadom na njega umesto pobijanja argumenata. Vernici će u diskusiji sa skepticima tvrditi da su skeptici uskih shvatanja, dok će skeptici nazivati vernike ludacima ili budalama.

Česta forma ove falacije je prisutna u proponentima teorija zavera (koji se isuviše oslanjaju na ad-hoc razum). Na primer, političari lažu u vezi sa HAARP-om kod Barajeva jer su korumpirani.

Bitno je primetiti da vređanje sagovornika samo po sebi nije logička falacija. Vređanje je falacija ako i samo ako se tvrdi da je argument netačan zbog nekog negativnog atributa koji je pridodat sagovorniku.

„Maša je idiot“ – nije falacija.
„Maša nije u pravu zato što je idiot“ – jeste falacija.

Popularni termin za Ad Hominem je Gudvinov zakon, tj. diskreditovanje sagovornika analogijom između njegovog stava i onog koji je imao Hitler ili nacisti.

Ad Ignorantiam

Argument iz neznanja u suštini kaže da je određeno verovanje istinito samo zbog toga što nismo sigurni da nije. Proponenti telepatije će često prenaglašavati da ne znamo mnogo o ljudskom mozgu, pa je moguće da mozak može da šalje misli na daljinu.

Teorija kreacionizma je u potpunosti utemeljena na ovom argumentu. Suštinski argument za kreacionizam je da postoje biološke vrste koje nisu u potpunosti objašnjene evolucijom, pa to potvrđuje da ih je napravilo neko inteligentno biće.

Da bi smo mogli da tvrdimo nešto, moramo da imamo pozitivan dokaz za tu tvrdnju. Nedostatak drugog objašnjenja samo znači da nismo sigurno – ne znači da možemo da izmislimo specifično objašnjenje.

Argument iz autoriteta

Osnovna struktura ovakvih argumenata je ovakva: Profesor X veruje u A, X je autoritet u tom polju, sledi da je A tačno. Ovaj argument je često impliciran naglašavanjem da X ima „godine i godine iskustva“, ili X ima diplomu ili više njih koje su relevantne za njegovu struku.
Ponekad se koristi i kontra varijanta, Y nema autoritet, stoga su njegove tvrdnje netačne (Mada ovo može biti i Ad hominem).

U praksi, ovo je kompleksna logička falacija. Legitimno je uzeti u obzir godine iskustva, diplome i znanje osobe kada se procenjuje ono što tvrde. Konsenzus naučne zajednice ima legitiman autoritet, ali je ipak moguće da visoko obrazovane osobe, i široki konsenzus ne bude u pravu. Autoritet ne čini zaključak tačnim.

Postoji mnogo podtipova ove falacije, koje se sve svode na navodni autoritet. Čest primer je argument ad populum – verovanje mora da je tačno samo zato što je popularno (autoritet mase).
Drugi primer je argument iz starosti – verovanje ima tradiciju, pa mora biti tačno.

Pretpostavka u pitanju

fallacy[1]Naslov sve govori. U pitanju se nalazi pretpostavka koja se uzima kao tačna a priori.

Famozan primer je Šešeljevo pitanje sudiji: „Da li ste rekli svojim roditeljima da ste homoseksualac?“.
Bilo koji odgovor na pitanje usvaja argument kao validan.

Posle toga, dakle zbog toga

Ova greška prati osnovnu formu: B je došlo posle A, dakle A je uzrokovalo B. Pretpostavljamo uzročno-posledičnu vezu između dva događaja samo zato što su vremenski povezana.

Mešanje asocijacije sa uzročnošću

Ovde se radi o povezivanju uzroka i posledica za dve promenljive samo zato jer se dešavaju zajedno. Najčešće se koristi da bi dala statističkoj korelaciji uzročno tumačenje.
Na primer: „2012. godine u Srbiji je povećan broj pušača za 10%, a tada su naprednjaci došli na vlast“.

Greška je ako pretpostavimo da su naprednjaci odgovorni za povećani broj pušača. Moguće je onda da je i povećan broj pušača uticao na dolazak naprednjaka na vlast, ili je moguće da je oba uzrokovala neka treća promenljiva, npr. prodaja čačkalica u Keniji. Naravno, uvek postoji šansa da događaji nemaju veze jedan sa drugim, i da je samo koincidencija da su se desili u isto vreme.

Ova greška se često zloupotrebljava da bi se poništio bilo kakav statistički dokaz, što je logička falacija samo po sebi – poricanje uzročnosti.

Tu quoque (poziv na licemerje)

Tu quoque na latinskom znači: i ti isto. Pravdanje lošeg dela time što još neko to radi. „Političari kradu, mogu i ja“.

Addendum #1: Nadam se da vas nisam suviše zbunio stručnim terminima.

Leave a Comment

2 Comments