Ovo je Srbija

Minut ćutanja za nedavno preminuli pravopis srpskog jezika

Wuk Stefanović Karadžić

Pre 356 dana, zbog debilnosti i lakoće završnog ispita iz matematike, napisah tekst Obrazovni sistem Srbije je zvanično mrtav. Tada sam mislio da obrazovni sistem ne može da potone dublje nego što je tada potonuo. Kada sam danas čuo za glupu i nadrealnu odluku ministarstva prosvete shvatio sam da sam debeeelo pogrešio u svojoj računici.

Time što je donelo odluku da u potpunosti ignoriše pravopis prilikom pregledanja završnog ispita iz srpskog jezika, Ministarstvo prosvete zadaje coup de grâce pismenosti i samom obrazovnom sistemu.  Ja iskreno počinjem da verujem da bi posao ministra prosvete mogla da radi istrenirana cirkuska šimpanza. Po svoj prilici mnogo bolje nego što sadašnji ministar radi.
Pored te odluke ministastva, jednako su me zapanjile izjave, stavovi i mišljenja koja sam čitao na TLu (razlozi su nebitni) te smatram da je potrebno pojasniti određene nejasnoće.

Pravopis vs. gramatika

Primetio sam da većina ljudi ne pravi razliku između pravopisa i gramatike pa da pogledamo zvanične definicije:

Pravopis je skup opštih, važećih pravila pisanja nekog jezika.
Gramatika je nauka koja opisuje strukturu jezika utvrđujući njegove glasovne, obličke, tvorbene i rečenične osobine.

Iz ovoga sledi da je moguće praviti pravopisne greške bez kršenja gramatičkih pravila, kao što je moguće i pisati po pravopisu pritom teško kršeći gramatička pravila.
Ovo se može videti iz sledećih primera:

Pobedili su nas Rusi! – po pravopisu je tačno
Pobedili su nas rusi – po pravopisu nije tačno

Će nas pobede Rusi! – Po pravopisu tačno, gramatički netačno
Će nas pobede rusi! – I gramatički i pravopisno netačno

Morate da gledate film i gledaćete! – Gramatičk i pravopisno ispravno.
Morate da gledate film i gledaće te! – Promašeni ili pravopis ili gramatika:

Ako je pisac hteo da gledaće bude 3.p.sg a te objekat, promašio je gramatiku, jer nema smisla.
Ako je pisac hteo da to bude 2.p.pl, onda je promašio pravopis jer se oblik piše spojeno.

Kao što vidite pravopis i gramatika se nekad poklapaju, a nekad ne. Zbog toga je jako bitno praviti razliku između ta dva.

I pravopis i gramatika su deo nečega što se zove pismenost i nikako ne idu jedno bez drugog. Neraskidivi su i nerazdvojni u svakom smislu i pogledu. Najosnovnija pravila pravopisa možete videti ovde.

Dijalekti i akcenat nisu deo pravopisa. Akcenat nije obavezan u pisanju već služi da bi se naučio način pravilnog izgovaranja reči. Dijalekat je referentni standard za književni jezik. Srbija ima dva referentna dijalekta: šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački. Prvi za ekavicu, drugi za ijekavicu.
Dakle, nikako ne treba mešati akcenat i dijalekte u pismenost.

Opskrbljeni osnovnim znanjem o razlikama između pravopisa i gramatike, možemo da krenemo dalje.

Zašto treba gledati pravopis

Prvi razlog (iz koga proističu svi ostali)  je taj što se ne sme dopustiti đacima da izađu iz osnovne škole, a da ne znaju pravopis. Detinjstvo (i rano, i ono malo kasnije) je period kada se to uči. Ako se detetu od malena to ne utuvi u glavu, nikad ga neće naučiti niti će imati inspiraciju. Ja zaista ne znam ni za jedan primer gde je neko bio nepismen (nije poznavao pravopis, a ni gramatiku), a onda se odjednom opismenio. Pismenost mora da postane instinktivna, tj. da bude stanje uma, ili bi u najmanju ruku trebalo da bude.

Ignorisanjem očiglednog kršenja pravopisa otvaramo vrata još gorim stvarima. Najbolji primer za to je  glasovna promena zvana „kretenizam“, promena Č u CH, CX;  Š u SH,SX; V u W, a koja je krenula u nekom momentu da se širi internetom kao šumski požar. Vremenom je postala sve gora pa imamo ovakve bisere:

Vuk Karadžić - se to maže na 'leba?

Istok Pavlović na temu ocenjvanja pravopisa kaže sledeće

Evo jednog primera koji može prilično da vam promeni stav o (ne)tolerisanju pravopisnih grešaka na ispitu iz Srpskog jezika i književnosti.

Dakle, navedeni predmet se sastoji iz dve oblasti – gramatike srpskog jezika i istorije književnosti. To su DVE OBLASTI koje su u mnogim stručnim školama čak razdvojene u DVA PREDMETA.

Kada dete radi deo testa iz ISTORIJE KNJIŽEVNOSTI, cilj je da se proveri znanje deteta iz te oblasti, a ne iz pravopisa. Ipak, s obzirom da se radi o istom predmetu, neki profesori se osećaju pozvani da ocenjuju pravopis kada ocenjuju istoriju književnosti.

Dakle – neki kažu da detetu odgovor na pitanje „koji je glavni lik Gorskog vijenca“ ne treba priznati ukoliko napiše „Vladika Danilo“ (sa velikim V). Dete je pročitalo Gorski vijenac i zna odgovor, ali pokazalo je nepoznavanje pravopisa, a to je deo istog predmeta, „Srpski jezik i književnost“, je l’ tako?

E SAD:

Zamislite kontra primer. Dete radi deo testa koji se zove „poznavanje pravopisa srpskog jezika“.

Pitanje glasi: „Napiši rečenicu u kojoj ćeš dati primer za pravilno pisanje punog datuma“.

Učenik napiše: „Jovan Dučić je umro 7. aprila 1942. u SAD“.

Dakle – napisao je rečenicu koja je gramatički ispravna, i zaslužio maksimum poena iz pravopisa. Ali, Jovan Dučić nije umro 1942. već 1943. godine. To spada u istoriju književnosti, što je deo istog predmeta. Šta biste uradili sada? Da li i u ovom slučaju ne treba priznati odgovor? OVO JE IDENTIČNA SITUACIJA, U OGLEDALU. AKO ĆEMO DA KORISTIMO JEDNAKE KRITERIJUME SA OBE STRANE, DETETU NE TREBA PRIZNATI OVAJ ODGOVOR IAKO JE POKAZALO DA SAVRŠENO POZNAJE PRAVOPIS. ŠTA ĆEMO SAD?

Premisa – 10; izvođenje – 0; zaključak – 0. Konačna ocena: 3+

Ovom prilikom, moram opet da se osvrnem na svoje polaganje srpskog jezika. Ja sam na testu imao 19,5 od 20 poena zbog toga što sam napisao „Doživljaji nikoletine Bursaća“. Jedina greška u celom tekstu mi je bilo to malo slovo gde mu mesta nije bilo. Sankcionisan sam sa -0,5 poena jer sam napravio pravopisnu grešku. Ni tad nisam bio ljut na komisiju zbog skidanja tih poena, a ni sad. Štaviše tih 0,5 poena mi se „urezalo“ u mozak, pa dajem sve od sebe da što više poštujem pravopis.

Istokov kontra primer ima logičke falacije. Zamena teza je toliko fina da mi je malo falilo da je uopšte ne primetim. Test je „poznavanje pravopisa srpskog jezika“.  Dete nije napravilo pravopisnu grešku, stoga dobija maksimum poena. Dete je pokazalo da ne zna godinu smrti Jovana Dučića, ali to nije test srpskog jezika već test pravopisa. Ovom prilikom Istok je napravio grešku pri indukciji. Iz posebnog slučaja ne sledi opšti.
Kada dete polaže test srpskog jezika onda treba i mora da se gleda sve. Iz opšteg slučaja sledi posebno.
Znanje srpskog jezika obuhvata znanje pravopisa, ali ne važi obratno!

Izlišno je dalje pričati o ovome, jer se na kraju svodi na retoriku i demagogiju. Glavni problem koji obuhvata sve ovo o čemu sam do sada pisao je…

Prosveta u Srbiji

Sledeći faktori utiču na prosvetu u Srbiji:

  • Ministarstvo Prosvete
  • Prosvetni Kadar (profesori, učitelji)
  • Roditelji
  • Učenici

U ovom trenutku nijedan od gore navedenih faktora ne valja.

Ministarstvo prosvete godinama uprošćuje, izbacuje stvari iz nastavnih programa i time ih srozava i uništava . Obim gradiva se toliko smanjuje i banalizuje da ako se ovako nastavi, deca za godinu dana neće imati maltene šta da uče. Učenicima se sve više i više dozvoljava. Npr, pre par godina maksimalan broj neopravdanih izostanaka je bio 25. Sada je mislim negde oko 1.000! Učeniku može da se smanji ocena iz vladanja samo uz saglasnost roditelja. Nastavnik ne sme i ne može da izbaci učenika sa časa ma šta god učenik radio. Najtužnije od svega je što je ovo samo vrh ledenog brega. Pitajte bilo kog prosvetara šta misli o idiotskim pravilima donetim od strane MP u poslednjih par godina.

Prosvetni kadar takođe godinama propada. Na mesta nastavnika ne dolaze kvalitetni ljudi, već se ide po nepotističkoj ili partijskoj liniji. Šupendare koje P od predmeta ne znaju a kao predaju nešto. Priča o kadru je toliko velika da bih mogao mesecima da pišem o njoj (dobar deo porodice su nastavnici i profesori  – mislim da me zbog toga sve ovo nekako lično dotiče).

Većinu roditelja apsolutno zabole uvo za svoju decu. Čak i kada nije u pravu, dete je uvek savršeno, a profesor je taj koji ne valja (ne sporim da ima i takvih slučajeva).O ovome takođе može da se priča satima i satima. O tome možete i čitati na zubaričinom blogu.

Deca su sve gora i gora. U svakom mogućem smislu. Generacije ’92 pa naniže su gluplje, tuplje i nesposobnije. Dovoljno je da malo zađete po profilima na FBu da biste to videli…

Priča o prosveti je preobimna i predugačka. Dotiče se maltene svake sfere našeg društva i potrebno je mnoge stvari ispeglati u Srbiji da bi i ona krenula da radi kako valja. Ne postoje te reči koje bi mogle da opišu trenutno stanje prosvete i Države, pa se neću ni truditi. Ponoviću samo citat iz prethodnog teksta o obrazovanju:

Ako u Atini obućari budu loše radili svoj posao, Atinjani će ići bosi. Ali ako učitelji loše rade svoj posao, Atina će propasti

Nekoliko reči za kraj

Za kraj bih vam preporučio da pročitate otvoreno pismo (PDF | DOCX) moje drugarice koja studira srpski jezik i književnost, kao i da odgledate odličan klip koji govori mnogo.

Addendum #0: Definicija gramatike zamenjena onom iz „Žute gramatike“ Živojina Stanojčića i Ljubomira Popovića
Addendum #1: Veliko hvala mom profesoru srpskog jezika, Ivani Nestorović, kao i svim mojim prijateljima koji me isprave kada napravim neku gramatičku i pravopisnu grešku.
Addendum #2: Još tekstova koji se bave istom temom:

Kuda plovi ovaj brod – Vladimir Dimić
Elementarna (ne)pismenost – Iva Marinković
Bolje pravopisni fašista nego fašista – Boris Milićević

Leave a Comment

26 Comments

  • Odličan tekst! Danas sam pisala na istu temu (http://bit.ly/KuYdhZ) iz nešto drugačijeg ugla. Ceo obrazovni sistem, polako, ali sigurno ide nizbrdo i pitanje je dana kada će dodirnuti dno. Jedno je tolerisati pravopisna „odstupanja“ na FBu i Twitteru, ali sasvim drugo je ohrabrivati istu tu decu da se ovom kvazi-gramatikom služe i u formalnim situacijama. Ovo je stvarno tužno…

  • Mislim da je ovaj problem začet još negde kad sam ja bila mlada zubarica – kada je bilo bitno znati istinite činjenice, a manje bitno – znati pravopis. Gramatiku smo (za ono vreme) znali dosta dobro, kako mi se čini… 

    No, ova tragedija daje jednu novu dimenziju svemu. Odavno je postalo potpuno beznačajno da li je ZAISTA 1942. ILI 2042. godina u pitanju, o gramatici da ne govorimo, a sada prosveta javno digla ruke i od jedinog pokazatelja formalnog znaka nekakve kulture i pismenosti… 

  • Изузетно поштујем Вашу племениту намеру, али текст је пример шта се збива кад неко нестручан пише о уже стручној теми.Нека ми не буде замерено, али ако не знате дефиницију, не можете је тек измислити.Ви нисте неписмени, упаво супротно иcr текст није правописно неисправан. Једноставно, фактографија није добра.Срдачан поздрав.Професор српског језика и књижевности

    • Ako mislite na definiciju gramatike, niste jedini kome je smetala ona koja je prvobitno ostavljena.

      Ako ne mislite na to, onda mi nije jasno koje su to cinjenice netacne!

    • Poštovani profesore,

      Definisati potpuno gramatiku i pravopis je jedna škakljiva stvar, što Vam je možda poznato, kao što se u svetskoj nauci dugo već raspravlja o tome kako definisati, recimo, rečenicu. Definicije svih ovako opširnih stvari se mogu gledati u različitim istorijskim kontekstima, i u zavisnosti sa koje tačke gledišta se posmatra određeni entitet, pojam, fenomen, ili skup njih.

      Gramatika, kao što isto možda znate, ne potiče od Popovića i Stanojčića, prva sistematizacija potiče od indijskog gramatičara Paninija, još u 4. veku p.n.e. Ako budete zainteresovani, možete da pogledate njegove definicije (potražite prevod sa staroindijskog) i uveren sam da ćete naći veoma drugačiji doživljaj gramatike nego što je onaj na koji ste navikli, a što nikako ne znači da je takav stav o gramatici pogrešan, naprotiv, on suštinski i danas važi.

      S obzirom na to da ste profesor srpskog jezika, vaš posao će biti da osposobljavate đake da pišu i čitaju pravilno, a ostavite se definisanja gramatike, jer to nikako nije vaša stvar. Vašim definisanjem ste se već pokazali, jer kod vas se ne zna šta je „kvalitativna apofonija“ što se u celom naučnom svetu zna bez ikakvog razmišljanja, ali nema to nikakve veze jer vi srbisti znate vaš „prevoj vokala“. Ironija je samo ta što je apofoniju naš maternji nasledio iz jedne strašno stare i nesrpske sredine, ali eto, tako je. I ispada da su, u svetskoj nauci, srbisti su sa one strane drčnosti gde je uvrežen stav da nauci ne trebaju internacionalizmi, pa kad je već došlo do tolike greške, pustite one koji imaju malo širi pogled na jezik i razvoj jezika da kažu šta imaju.

      Vi možete tu, ako ste dokoni, da malo prodrmate ove tekstove za pravopisne i gramatičke greške, to ćemo ceniti i biće nam od koristi, da ne govorimo o tome da ste za to jedino stručni.

  • Tekst pisma je odlican. Mada ja i dalje ne shvatam kako ljudi ne vide sta se ovde desava? Kako ne mogu da vide da je cilj svih ovih promena zaglupljivanje ljudi i da naprave od nas idiote? Meni to ne ulazi u glavu. Zar su ljudi toliko slepi te ne mogu na nista drugo da se fokusiraju osim „spajanja kraja sa krajem“? Priznajem da i ja pravim greske prilikom pisanja i izravanja. Ispravljali su me prijetelji i sada vidim i osetim svoj napredak. Takodje i ja ispravljam one koji se nepravilno izrazavaju.
    Poruka: Dajte ljudi probudite se, ustanite i menjajte stvari. Ne  mozemo sve sami. Treba nam masa ljudi kako ne bismo dozvolili ovakav skandal! 

  • Tekst ti je sjajan i potpisujem svako slovce.
    Sadašnji ministar se toliko trudi da upropasti obrazovanje, da će mu valjda poveriti još jedan mandat da to odradi kako valja. Roditelji su posebna priča, što kaže jedna moja drugarica, na roditeljskim sastancima ih najviše zanima s kim sedi njihovo dete i ništa više :( 

  • „Će nas pobede Rusi.“ je nepravilno samo po gramatiku na književni jezik, na standard. A, inače, ne bi smeja nikoj nikomu da ukine pravo da pisuje i zbori na njigov si dijalekat i da ga gaji da isti ne izumre. Za mene je poprikladno da se napiše: „Će ni (ili ne) pobedu (ili pobediju) Rusi“ i smatram da je toj ispravno sve dok ne mora pišem neki zvaničan dokument na srpski. A pravopis si je bitan, ‘edino otvara neka nova pitanja za ovija nestandardizovnai dijalekti.

    • Međ tija vaši, mož’ da pišete kako oćete. A kada hoćete da pišete pravilnim srpskim jezikom, poštovaćete pravila srpskog književnog jezika, koji je (za ekavicu) baziran na šumadijsko-vojvošanskom dijalektu.

      • Toj sam i rekja, kıd je neki zvaničan dokumenat, onda mora po tıj književan jezik i njigova pravila. Nego, mene me interesuje kuj onda pravopis da poštujem kıd pisujem s moj si dijalekat? Toj me mene brine. 
        Opraštajte na tursko slovo, nažalos’ ne postoji znak u srpski, a apostrof neje najprirodno rešenje.

  •  Ministar prosvete NIJE prosveta Srbije i ljudi ne treba prosvetne radnike da poistovećuju s njim. Nažalost, javnost ne čuje vapaj prosvetnih radnika…

  • Strongman ne bi trebalo da se bavi ovom temom. Cenim gospodina u njegovoj profesiji, ali pravopis…dalje od njega, molim.

    Istokov primer je besmislen, to je samo još jedan primer gde je uskočio u postojeću diskusiju kako bi pokupio hiljade lajkova. Često je u pravu kad učini nešto tako, no ovde, s obzirom na njegov uticaj, pogubno je da piše takve stvari. Ljudi se ugledaju na njega; dakle, biće ubeđeni da je njegova presudna, Takvim stvarima se ne treba igrati kada si uzor mnogim ljudima.

    Po čemu su Vesna i Milana poznate? Jadan li nam je ovaj svet ako dve jeftine klinke prati toliko ljudi.

    „Pismenost mora da postane instinktivna, tj. da bude stanje uma, ili bi u najmanju ruku trebalo da bude.“

    POTPISUJEM. Kad ispravim grešku jednom, više je ne pravim. I ne mislim da je to represija, da sam buntivnik ako to ne činim. I, kako Zubarica reče, ovo traje već neko vreme.

  • „Addendum #1: Veliko hvala mom profesoru srpskog jezika, Ivani Nestorović“

    Ivana ne može da bude „profesor“, ona je „profesorka“

    • Да, а и жена педагог је педагошкиња. Иди. Ја сам жена, али тако нешто је потпуно накарадно.

  • Dva komentara:

    1. U vezi sa dijalektom: Milan Jovanović je hteo da kaže da u Srbiji trenutno postoje dva PRIHVAĆENA dijaletka, a koristi se mnogo više, i zbog toga se ljudi koji žive recimo na jugu Srbije tretiraju kao nepismeni a jednostavno su žrtva pravopisa koji se nije dovoljno razvijao. Trenutno živim u Norveškoj i primećujem kako ovde svaki kraj ima svoj dijalekt koji se prihvata kao pravilan, iako zemlja ima neuporedivo manje stanovnika od Srbije.

    2. Ako neko koristi ch, sh i sl. zato što misli da je to na bilo koji način pozitivno, onda je to kretenizam. Ali ako koristi jednostavno zato što na uređaju nema opciju za naše pismo, ili je jednostavno navikao da ne menja keyboard layot, onda nije zaslužio toliko osuđivanje.